NIKAD NISAM IMALA BLOG!

Dok su drugi imali po nekoliko, ja sam se uvek ustručavala,misleći da je to nešto najintimnije-čoveku !
Kasnije sam sama svoj kutak ,pretvarala u blog,pišući o svemu što mi je u datom trenutku padalo na pamet .Od pesama,muzike,do najtananijih misli za koje ni dan -danas ne znam da li su bile plod mašte ili plod gluposti ?!
Evo srcu mom radosti,da mogu sve to na jednom mestu )*! Nikad se ne zna,kada će mudrost zablistati,glupost progovoriti ,ali ostati ravnodušan na bilo čijem blogu,naprosto jeste ne moguće...jer svako zaviri ...malo po malo ....sazna o vama mnogo toga ako ga to uopšte i interesuje, zar ne ?

Postoji pesma,koju sam napisala kao i svaku svoju pesmu u jednom dahu .
Ne umem ja to da lickam-mickam,ispravljam,dorađujem....izgubim se jednostavno !
Ovako,TRAS,pa šta bude ili ....šta ispadne.
Sve napisane,na sličan način ili gotovo isti,nalaze se " posajane" na mnogim mestima,čije tragove više i ne pamtim.
Osim (što znam da su moje) ni krađe me nisu zanimale ...istih,iz razloga što na ovom svetu ne postoji nešto ili neko,koga ne možete da pokradete !
Ne razmišljam o tome.Počela sam o pesmama, a završila sa Kulinom-banom)*
Znači,JASIKA,je pesma koju volim, više od ostalih...ili ona mene voli više od ostalih pesama.Ko zna,sve je moguće kod " motkom opaljenih ljudi -poete"!
I zato ....JASIKU ću postaviti kao štit blogu !
Neka šumi ,moje misli,moj život,moje ,JA!


JASIKA

Zapojasana sunčevom svetlošću,
zemlju rascvetavam.
Požnjevenu ljubav sa tvojih usana
kamenom mrvim u hleb pretvaram,
onda te ljubim dok sunce
u more ne utone i crvenu kuglu
u zaton ne smesti.

Klasje u peni procvetalo
u talase pretvaram
dok zemlju zavaravam.
Da volim te više od nje
crne, crnice.

Zapojasana sunčevom svetlošću
u kamen za pod glavu
misao stavljam.
Na njemu svi duborezi iz moga srca
preneti na tvoj dlan.
Stasam u zvono i spomen
stameno, snažno,
još uvek šumim, još uvek ljubim
ko jasika.

SUZA

Jedina je opstala
u čaši vina,
tamnoj noći,
suludoj misli
znajući da je kap
u prepunoj čaši.

Nije se bunila,
crvena, slatka.
Na pijanoj usni
zaspala,
zastade samo
da odmori
glavu njegovu
pijanu,
pre nego se istopi.

Ljudi pišu o Ljubavi na mnogo načina.Uzdišu,izdišu nad njom,prljaju je ,veličaju,očajavaju,u grudi se busaju ...
.Ona,ta ista imenica ženskog roda,ne zna da je toliko puta umrla kao heroina ili zaspala u nekom blatu pa su sa nje skidali mrvu po mrvu ,zemlje ,praveci kule i gradove,zidajući hramove ....baš njoj posvećene.
Iskreno,najiskrenije,mnogi je nisu ni doživeli !
Neki je zamišljaju ,neki je piju ,žedno bez prestanka,nespremni da utole ,žeđ!
Lično,pisala sam o Ljubavi na mnogo načina izlivajući emociju poput besa ,talasa,čežnjivo, gadljivo....svakako !
Na kraju,imala sam potrebu da je posedujem zamišljajući da sam ja samo kamen mudrosti a da ona treba da nađe mene ,ne ja nju!.Da sam mogla da budem alhemičar (Hvala Bogu ,što nisam ),dala bih svetu samo po jednu mrvu ili zrnce pa neka ga čuvaju kao blago a ne da se bacaju kamenjem na nju !

Da je sačuvaju,ne izgube,glupim nesporazumima,ljubomorom,strašću,da je poštede blama ,da mogu da je zadrže....itd....itd....

Nadežda,smiri se !
Rano je da poludiš da svi znaju da ti ne umeš drugačije,nego samo ...TRAS,pa ko preživi !
I još nešto Nadežda,koliko si sama napisala ljubavnih pesama? Socijalnih,(možda dve)! Rodoljubivih,nekoliko! Religioznih,takođe, nekoliko .Ostalo su sve bile ljubavne!
Zato ćuti i piši,nema veze kakve su ...samo ih piši srcem i dušom i lupi im crveni pečat od rođene krvi .
Nema stvora na planeti ,koji zbog ljubavi nije krvario .Što bi tebe ona zaobišla?

Svašta!

LJUBAVNA NOĆ

Samo još noćas
ostaće golo
maleno srce
na tvojim grudima.

Mačkasto lukom
savijam telo,
rukama laste
grlim te vrelo.

Jecaj u noći
znojnih nam tela,
prosipa nektar
vrednih pčela.

Zorim te dušo
noći ove.
Prvi je zrak.
Rastanak naš.

Pamtiću uzdah
poljubac plah,
sliku na zidu
i stari sat.

Samo do jutra
ljubi me smelo,
rubim svoj ponos:
Gordost, zacelo.

Samo još noćas,
nikada više,
svaka se izdaja
čita i piše:

Tamo gde diše
maleno srce
na tvojim grudima.

ZLATNA PTICA

Nosim te sebi
Zlatna ptico,
Mesto ti nije tamo.
Sneno i vešto,
hvatam ti rime
i puštam da padaju
zlatne kiše.

BELA JEDRA

Osećam plavo kada si u blizini,
raskošno cvetno i mirisno!
Trenutak onaj kada se okreneš
i ja ti vidim oči.

Osećam belo i purpurno
kada me zagrliš rečima
i žuto ko oko sunčevo
dok posmatraš moj potiljak.

Osećam ruzičasto
u obrazima,
dok mi pišeš lepe misli,
zeleno u krošnji
gde se skriva tvoj osmeh.

Osećam boje okeana
na pučini,
divne boje u praskozorja
i povečerja.

Žute i purpurne
narandže osećam
dok slutim povratak tvoj
i bela jedra u daljini
mislima plavim dočekujem.




POVRATAK

Kada se vratiš
po srcu ću znati,
beli će se dvori zazlatiti
snagom dobrote,
snagu povratiti,
osobu dragu dočekati.

I tako ....sakupljajući kao pčela med,neke sam pesme uspela da smestim na određeno mesto .Ako se desi da to sebi mogu sama da priuštim,ugledaće svetlost dana.

U suprotnom,nosiću ih na privesku kao ključeve od kuće.Pa šta da radim...ne volim niodkoga ništa da tražim ,očekujem ...ako mogu sama,sama ću to i prirediti .


LINK:

http://zoka.thecrazy.me/nadezda-mihajlovic-ex-vilic.html

Pa eto, sad imaš svoj blog hahaha
Dopada mi se......život mi se uvek dopada
Ćast mi je

Mačkasto lukom
savijam telo,
rukama laste
grlim te vrelo.

Divna slika blago onom ko doživi toplinu takvog zagrljaja.

Dragan Petković ::

Mačkasto lukom
savijam telo,
rukama laste
grlim te vrelo.

Divna slika blago onom ko doživi toplinu takvog zagrljaja.

hvala )*

Lj ::

Pa eto, sad imaš svoj blog hahaha
Dopada mi se......život mi se uvek dopada
Ćast mi je

Draga Lj. život jeste lep i bez toga što imam svoj blog )*
Dobar je iz razloga,što ću u njemu ostavljati misli,(moguća žetva) za neko drugo zdanje?
Ili,da se prisetim,podsetim,kako sam u neko vreme razmišljala ovako a u neko drugo vreme (iza ovoga) ,drugačije?
Kad shvatim da je moje doba vrlo zrelo,da ne kažem još malo pa prezrelo,biće mi još draže.

Pa pošto tvrdiš po naslovu da NIKADA NISI IMALA BLOG..sad ga imaš.i drago mi je zbog toga..i svidja mi se njegov koncept ;Nadja...

Dragi Milane,blog je kao dnevnik.Ima svega.Od sećanja,tuge i radosti ,do saznanja da te neko čita!
I neka čita! Sećam se da sam se bojala da zavirim u tuđe dnevnike,spomenare čak! Razmišljala sam da su to najintimniji delovi iz života i da je to samo njihovo .I danas mislim tako,ne voleći da zavirujem u tuđe živote ali u dušu,lepo je zaviriti .Ona je predvorje i pakla i raja.Dušu mogu da ponudim na čitanje i za uzvrat da zavirim u nečiju .

Tražim da me voliš
dok zalazim u tvoje oči.
Nailazim na dužice kraj puta,
crne gloginje.
Podilazim ti kao vetar,
u haljine ti duvam,
vratolomije pravim
svilene, šuškave.
Zatim te obilazim
u širokom luku sokolice,
zavodim.
Moliš me da stanem
i zastanem:
Pobedila sam,
voliš me.

Ne kažu badava :"Prazan pa zveči"!
Istina je da se ljudi bude kao da nisu ni zaspali ,da su imali san koji se ponavlja i da su u vakumu iz koga ne mogu ( a i ne žele ) da izađu .
Mnoga jutra i bela i plava ,kišna,ružičasto-plavkasta,crna jutra na neka davna jutra podsećaju samo granom .Staro drvo stoji,osoba ga gleda ,na njemu cvetovi ( nemirišu) ko nekada!
-Namiriši drvo ,uzvikuje spodoba iz tebe .
-Ti si lud/a,ko je još mirisao drvo ?
-Miriši ga tako, da ga voliš i ono će ti uzvratiti ,mirisom i svežinom!
Ne stoj kraj njega ko motka (dovoljna je ta ista od veša ili od drveta što se osušilo bez tvoje ljubavi .
Nemam više Ljubavi ,ni za sebe a kamoli za drvo !
Ovo jutro (tmurno kišovito ) sakriva pogled ispred sunca....i ja , baš iz tih tazloga želim da postanem .....ma zaboravite~!
Ko zna,shvatiće! Kao da ovo i čita neko osim mene?Ja kad pročitam,imaću neku drugu savest ,istu svest i radiće gumica...možda?

[img] [/img]

Probala sam da komentarišem zašto " Đavo tuče majku "? Zato sam tako i prošla.Preko komentara ,kao preko plitkog potoka.Naučila sam da kažem nekome :dobar dan,kako ste ? Ako mi ne odgovori jedanput,dva puta, treći put prolazim kao pored "Turskog groblja"! Kad je pitanje nije moranje ?! Može i obrnuto .

POVRATAK
Kada se vratiš
po srcu ću znati,
beli će se dvori zazlatiti
snagom dobrote,
snagu povratiti,
osobu dragu dočekati.

Nadežda ::

Probala sam da komentarišem zašto " Đavo tuče majku "? Zato sam tako i prošla.Preko komentara ,kao preko plitkog potoka.Naučila sam da kažem nekome :dobar dan,kako ste ? Ako mi ne odgovori jedanput,dva puta, treći put prolazim kao pored "Turskog groblja"! Kad je pitanje nije moranje ?! Može i obrnuto .

Tačno tako hahahaa

Lj ::

Nadežda ::

Probala sam da komentarišem zašto " Đavo tuče majku "? Zato sam tako i prošla.Preko komentara ,kao preko plitkog potoka.Naučila sam da kažem nekome :dobar dan,kako ste ? Ako mi ne odgovori jedanput,dva puta, treći put prolazim kao pored "Turskog groblja"! Kad je pitanje nije moranje ?! Može i obrnuto .

Tačno tako hahahaa

PS.Bog te tvoj,šta je psihologija )* Mader od mudrosti

"Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim."

Mika Antić

Nadežda ::

Lj ::

Nadežda ::

Probala sam da komentarišem zašto " Đavo tuče majku "? Zato sam tako i prošla.Preko komentara ,kao preko plitkog potoka.Naučila sam da kažem nekome :dobar dan,kako ste ? Ako mi ne odgovori jedanput,dva puta, treći put prolazim kao pored "Turskog groblja"! Kad je pitanje nije moranje ?! Može i obrnuto .

Tačno tako hahahaa

PS.Bog te tvoj,šta je psihologija )* Mader od mudrosti

hahahahaah mader mora da ima i fader...mislim, čisto zbog ravnoteže

VIZIJE
Viziju krase plavetnila,
razbijene hridi.
Vizije su manastir
i moje ćutanje - hrabro.
Ćuti čovek
da reka postane,
šapatom sopstvenih žila
da opstane.
Ćuti ljubav daleka
u kosmosu venčana.
I bol moja ćuti:
Tek jedno zvono samo,
dok srce ne posustane...