Kult-uraaa!!!
Dok administratori i urednici ovog foruma nastoje da obrišu ili izmene bilo koji dostupni materijal što je brže moguće, nemoguće je pregledati svaku poruku. Prema tome, na Vama je da znate da sve poruke poslate na ove forume iskazuju stavove i opredeljenja autora, nikako administratora, urednika ili webmastera (osim, naravno, poruka poslatih lično od ovih ljudi) i od sada se obavezujete uslovima.

Slažete se da ne šaljete nikakve pogrdne, nepristojne, vulgarne, klevetničke, odvratne, preteće, seksualno-orjentisane poruke ili bilo kakav materijal koji može narusiti bilo koje od korisničkih pravila. Postupajući drugačije, možete biti odmah i trajno isključeni (i Vaš internet provajder će biti obavešten). IP adrese svih poruka su sačuvane za pomoć u slucaju neprimene ovih uslova. Slažete se da webmaster, administrator i urednici ovog foruma imaju pravo da obrišu, izmene, pomere ili zatvore svaku temu u svako doba ako to smatraju potrebnim. Kao korisnik slažete se sa svim informacijama koje ste prethodno uneli i one ce biti sačuvane u bazi podataka. Da ove informacije ne budu objavljene ni jednoj trećoj osobi bez Vašeg dopuštenja webmasteru, administratoru i urednicima, oni se ne mogu se držati za odgovorne za bilo koji od hakerskih napada koji mogu preuzeti podatke koji mogu dovesti do neprilika.

Ovaj forum koristi cookies da bi sačuvao informacije na Vašem kompjuteru. Ovi cookies fajlovi ne sadrže ni jednu od informacija koju ste iznad ubacili, oni služe samo da upotpune bolji izgled strane. Email adresa se koristi samo za potvrdu vaših podataka registracije i šifre.

Kada kliknete na dugme za registraciju ispod, slažete se i obavezujete se sa svim ovim uslovima.
Dok administratori i urednici ovog foruma nastoje da obrišu ili izmene bilo koji dostupni materijal što je brže moguće, nemoguće je pregledati svaku poruku. Prema tome, na Vama je da znate da sve poruke poslate na ove forume iskazuju stavove i opredeljenja autora, nikako administratora, urednika ili webmastera (osim, naravno, poruka poslatih lično od ovih ljudi) i od sada se obavezujete uslovima. Slažete se da ne šaljete nikakve pogrdne, nepristojne, vulgarne, klevetničke, odvratne, preteće, seksualno-orjentisane poruke ili bilo kakav materijal koji može narusiti bilo koje od korisničkih pravila. Postupajući drugačije, možete biti odmah i trajno isključeni (i Vaš internet provajder će biti obavešten). IP adrese svih poruka su sačuvane za pomoć u slucaju neprimene ovih uslova. Slažete se da webmaster, administrator i urednici ovog foruma imaju pravo da obrišu, izmene, pomere ili zatvore svaku temu u svako doba ako to smatraju potrebnim. Kao korisnik slažete se sa svim informacijama koje ste prethodno uneli i one ce biti sačuvane u bazi podataka. Da ove informacije ne budu objavljene ni jednoj trećoj osobi bez Vašeg dopuštenja webmasteru, administratoru i urednicima, oni se ne mogu se držati za odgovorne za bilo koji od hakerskih napada koji mogu preuzeti podatke koji mogu dovesti do neprilika. Ovaj forum koristi cookies da bi sačuvao informacije na Vašem kompjuteru. Ovi cookies fajlovi ne sadrže ni jednu od informacija koju ste iznad ubacili, oni služe samo da upotpune bolji izgled strane. Email adresa se koristi samo za potvrdu vaših podataka registracije i šifre. Kada kliknete na dugme za registraciju ispod, slažete se i obavezujete se sa svim ovim uslovima. Slažem se sa ovim uslovima i ja sam stariji/a od ili imam tačno 13 godina Ne slažem se sa ovim uslovima

Slažem se sa ovim uslovima i ja sam stariji/a od ili imam tačno 13 godina

Ne slažem se sa ovim uslovima

Kult-uraaa!!!


 
PrijemČesto Postavljana PitanjaKalendarGalerijaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» RIZNICA OSEĆAJA - by Najda M.
Čet Mar 13 2014, 12:50 od Najda M.

» NIKAD NISAM IMALA BLOG!
Sub Dec 14 2013, 12:39 od Negoslava

» Instrumentali
Pet Dec 13 2013, 20:11 od Negoslava

» Budućim blogerima
Ned Dec 08 2013, 11:50 od Negoslava

» Vitez u potrazi za ljubavlju
Čet Sep 19 2013, 13:28 od Vitez

» Književni konkursi
Sub Sep 14 2013, 22:51 od Admin

» Nešto mislim
Uto Sep 03 2013, 22:22 od Admin

» Tragom Okamenjenog trenutka
Uto Avg 20 2013, 16:27 od Admin

» Škraforizmi
Ned Avg 18 2013, 06:34 od Admin

» Grčka muzika
Sub Avg 17 2013, 14:55 od Admin

» Dnevnik jednog prolaznika
Sub Avg 17 2013, 14:42 od Admin

» I KAD NISAM JESAM
Pon Avg 12 2013, 22:41 od Lj

» ISPOVEST ŠEŠIROVOG PERA
Sub Jul 27 2013, 23:55 od Jasmina

» Ex YU Pop Rock
Sub Jul 27 2013, 13:21 od Admin

» Najlepse balade
Pon Jul 22 2013, 22:45 od Admin

» Muzika koju volim
Sub Jul 06 2013, 09:42 od Admin

» Narodna muzika
Uto Jun 25 2013, 15:57 od Vitez

» Srce na dar
Uto Jun 18 2013, 19:25 od Vitez

» Rapsodija Duše
Uto Jun 18 2013, 02:26 od Dragan Petković

» Smešni komentari
Pon Jun 17 2013, 08:33 od Admin

Naj aktivnije teme
RIZNICA OSEĆAJA - by Najda M.
NIKAD NISAM IMALA BLOG!
I KAD NISAM JESAM
Nešto mislim
Vitez u potrazi za ljubavlju
Dnevnik jednog prolaznika
Škraforizmi
Književni konkursi
ISPOVEST ŠEŠIROVOG PERA
Muzika koju volim
Poslanici naj aktivniji nedelje
Affiliates
free forum

Similar topics

Delite | 
 

 I KAD NISAM JESAM

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Lj

avatar

Broj poruka : 63
Datum upisa : 23.05.2013
Godina : 54
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: I KAD NISAM JESAM   Čet Maj 23 2013, 20:31

First topic message reminder :



I KAD NISAM JESAM

Ajde kažite.....al pošteno
je l' ste sretni sami sa sobom?

Ja jesam.
i kad nisam
jesam
i kad jesam
jesam
i kad sam ni tamo ni vamo
jesam
jer sretan si sam sa sobom
samo
ako u srcu
sreću i ljubav nosiš
da sa njima životu prkosiš.

Nekad mi doduše
treba šećer i voda
da progutam
kad me sačeka živa soda
al' ebiga
u osnovi sve to donese roda
kad te svetu prinese
i sudbu sa tobom donese
i u koje sate i u koje dane
će da ti smrkne
a kad će da ti svane.

I čemu onda
samonesretnost služi
osim da ti naruži
i one sjajne dane
što su bez mane.

Sadašnji dodatak iliti aneks (moram da se samozapišem hahaha)

Sva ona žuč, sva ona bol
što spram sopstvene težine dodeljena nam je
samo su u ravnoteži sa srećama našim
jer što si sretniji žešći je život šamar
zar zbog njegove žestine treba propustiti sretni damar?
Glupost
Tuge i boli, razočarenja i zgrčen stomak,
strahovi, pomaci i svi naši unazad koraci
nisu jezera pa da u nama stoje
već reke.....a suze, njihove su vode
ćutanja su talasi......a mi......
mi smo tad samo tužni alasi
što u prazne srećne mreže setno gledaju
zato pustimo nek reke isteku
pa da se opet na sunašcu sreće
naše kože na ražnju života peku
a najlakše je kad imaš ruke koje ne seku
već grle i suzu i sreću i nervozu neku
te se udvoje na ražnju peku
i životu prave čeku
što će reći 2 u 1
a onaj jedan....tad je bogme zlata vredan

I čemu onda
samonesretnost služi
osim da ti naruži
i one sjajne dane
što su bez mane
dok čekaš na nove šamare
glupo je bre da preplačeš damare


OJHAAA

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika

AutorPoruka
Lj



Broj poruka : 63
Datum upisa : 23.05.2013

PočaljiNaslov: Re: I KAD NISAM JESAM   Sre Jun 26 2013, 21:05


ZAGRLJAJ S LEDJA


Niko nije savršen niti bezgrešan. Daleko od toga. Svi imamo svoje vrline i mane, bubice, momente, želje, navike i naravno granice, a sve sazdano od kombinacije datog nam genetskog koda i životnog štep boda, te svi ispadnemo različiti. Različitosti poštujem, ali ne moram da ih trpim ako me na bilo koji način vredjaju ili iritiraju. Okret i nema me. To je što se tiče sveta van uže porodice. U porodici, ako postoji vredjanje ili iritiranje toliko da ne možete s razumevanjem da ga iskulirate, znači da nešto debelo nije u redu. Da ne skrenem ovim uvodom van priče...umem ja to hahahaah

Deca nekad zaista umeju da vas izlude. Specijalisti za to su pubertetlije upravo zbog težine onoga što mogu da učine nesvesni u svojoj naivnosti i mladosti. Naši su učeni da pričaju, da razgovaraju sa nama, dogovaraju, da smo mi uvek tu i za lepo i za manje lepo. Doduše, sa njima stvarno nismo imali problema tipa lošeg društva, droge, pijančenja, sekti itd...Maki je uglavnom bio zadužen za treniranje naših živaca u srednjoj školi, ali i to preživesmo hahaha E, sad, to što mozak tek stasalog mladunčeta, kome hormoni naredjuju i neke još nedefinisane genetske osobine koje samo istrče u momentu na teren i ostave zapanjene roditelje, tu raspoloživost roditeljsku shvata kako njemu odgovara, tj. kao da sve može, je druga stvar, tj. stvar koja kad roditelji zatvore otvorena usta i pritisak se u glavi koliko-toliko normalizuje kad ugledaju lošu genetiku kako sikće, trebaju da reše. I da, to rešavanje ne može da čeka, nego na licinom mestu mora da se obavi. I naravno, kako to već obično biva, mesto i vreme rešavanja tog zadatka sa ne zna se koliko nepoznatih, upada baš u neki roditeljski užasno težak dan kada dodje kući jako, jako umoran i bez snage. Svi imamo te dane i svi imamo, ili smo imali, pubertetlije koje vas baš taj dan dočekaju onako....domaćinski.

Bogu hvala, a malo i nama, takvih dočeka je bilo svega par komada. Uspehom smatram što se nikad nisu ponovili...ne računam sinovljevo srednjoškolsko vreme hahaha
I kad jedan roditelj poludi od lepote dočeka, drugi treba da je pribran, jer ako oboje pošašave pored već šašavog pubertetlije onda je pubertetlija pobedio.

U jednoj jedinoj takvoj situaciji ja sam izgubila kontrolu....ne zato što nisam verovala ćeri, što sam bila protiv nje, mada ono što je htela nije dolazilo u obzir čak i pored moje maksimalne tolerancije i poverenja, već od silnog straha jer sam u njoj, u njenom insistriranju i ponašanju tad videla nešto što je užasom obeležilo ceo moj život, nešto od čega se ježim i danas...ekstremna sebičnost i isključivost sa stavljanjem pred svršen čin, nemisao o drugima (ovde bih stala jer ne želim da idem tamo) ...videh u sekundi oca i brata....sećam se samo užasnog straha i krvi koja mi je kao pod pritiskom jurnula u glavu. Mene, samo to može da izbaci iz ravnoteže...kao katapult.
Ruka je poletela...šamar je bio toliko silan da ju je bacio na zid...zaprepašćenu nastavila sam da je udaram po rukama....Maca je dotrčao iz druge sobe, odvojio me od nje i posadio na krevet, a nju uzeo za ramena, stegao kao mengelama onim moćnim rukama i samo rekao
„Ona je sve što imam. Hoćeš srce da je strefi? Šta ja da radim bez nje? Nemaš prava na to zbog ovog tvog klinačkog hira !“
Jačina onoga što je rekao ćeru je dozvala pameti. Klekla je kraj mojih nogu plačući....kosa u prstima....šarena svila....zaspasmo zajedno. Maca je samo izašao iz sobe.

Nikada mi nije rekao lepšu izjavu ljubavi, niti je učinio veće delo ljubavi ....sve je tu i što je najvažnije to je iskreno i fala bogu traje.
Nikada više nisam izgubila kontrolu, a nije ni bilo situacija. Ovaj razlog se nikada više nije ponovio, što mi je neizmerno drago.
Svi smo izašli iz ovoga sa novim saznanjima koliko smo vredni jedni drugima..neprocenjivi.

Pazite jedni na druge jer istina je da ptići odleću iz gnjezda, tako i treba, što bi rekla moja mama (svekrva) „deco, samo da vas ništa ne boli“, a onda koga imate nego onog ko je kraj vas. Zato, pokažite ljubav, brigu, sitne pažnje koje kažu „vidim te“ „stalo mi je““ne mrzi me“....uradite i neke sitne lude stvari, neočekivane, obradujte, pokrenite sebe i onog drugog jer samo tako ćete održati živost, strast, poštovanje i ljubav.

Mesecima me drži život...onako baš......gadno čvrsto. Svih tih meseci snage mi je samo nestajalo ali sam se borila. Svih tih meseci On je bio tu, uz mene. Puštao me da budem svoja, nekad podvikne kad preteram, nekad zagundja, nekad me ljubi, mazi, zasmejava, nekad sklanja moju nervozu pričom ili strašću me pokreće...nekad me pušta da ćutim...prilagodjava se meni sklanjajući sebe....prati me. Kada sam napokon pala, sad u aprilu.....napunio mi je dvorište cvećem, psima, radio je umesto mene, sadio, zalivao ...da me dočeka lepota....svaka kafa je govorila, svaka gomila palačinki, svaki dolazak po mene na posao.... „ajde, dodji...Maco, ovo si ti......dodji, vidi kako si lepa.....ovo smo mi...hajde, ovde je život....“ I uspeo je. Stvorio je ambijent u kome se prepoznajem, u kome sam ja ja, u kome je svo naše stvaranje, prelepo, u kome je sva snaga i vrednost ovog sveta....i opet sam tu, još jača od svih mojih ljubavi....kao što je i on tu jer sam isto govorila i radila mesecima dok je njega život lomio...pratila sam ga.To je kao zagrljaj s ledja...pogled slobodan, ne guši, ne davi, ledja sigurna, možeš se nasloniti a da ne gledaš i ne strepiš, a kad poželiš da se okreneš vidiš lice.

Ništa ne uništava zajednicu kao sebičnost i nebriga a vala i stereotip. Ovo važi za sve vrste odnosa medju ljudima jer svaki odnos je jedna vrsta zajedništva.
Tako je lako uništiti a tako teško održati živom ljubav i poštovanje a oni su temelji zdrave porodice. Zdravlje joj daju roditelji i njihov zadatak je da tome nauče decu. Kada ih to nauče, onda mogu da ih puste da odlete sigurni u njihov let...i da čekaju tako živi i puni oboje da ptići po pomoć ili radost u staro gnezdo dolete.

Pazite jedno na drugo jer samo jedno drugo i imate, a to je mnogo više nego što većina ljudi, na žalost, ima....neprocenjivo blago vama s razlogom dato.




Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lj

avatar

Broj poruka : 63
Datum upisa : 23.05.2013
Godina : 54
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: I KAD NISAM JESAM   Uto Jul 02 2013, 22:06

ŠTA ĆEŠ


Čovek se prema reči svojoj vrednuje
Zato što u Reči je čovekovo sve
Čitav Čovek u nju stane
Ili zbog nje čovek nestane
Ako za sopstvene reči ne haje
Drugog misli da laže, a sam sebe maje
Ipak ne odustaje da baje li baje
Pa iz njih minijaturni čovečuljak ispadne (znam da je neispravno al’ mi se tako svidja)
Nekad jadan, nekad smešan, nekad zao
U svakom slučaju prizora mi je žao
Šta ćeš......čovek je pao

OJHAAA













PS Dobro veče.....neko reče ...prelepo je ovo veče ......uživajmo
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lj

avatar

Broj poruka : 63
Datum upisa : 23.05.2013
Godina : 54
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: I KAD NISAM JESAM   Sre Jul 10 2013, 21:59




UTKANA ŽELJA


Vreme...
Utkano u daljinu
Samo misao i želja
Putuju ruku pod ruku
Jedna drugu vuku
Dok ne osetim
Na bedrima dodir tvojih ruku
Osećaj me takne
Ruka u kosi……
Vreme me nosi
Daljina više ne postoji……

U misao uplićem želju
Sa vremenom mešam volju
Daljine mi osećaj kuju
U zvezdanom vremenu snuju
Sva htenja I žudnja
Samo da osetim tvoju ruku
Ka tebi me strasti vuku
Daljina me nosi
Vreme više ne postoji……

Tu sam….utkana u vreme i daljinu…u tebe i u sebe....


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lj

avatar

Broj poruka : 63
Datum upisa : 23.05.2013
Godina : 54
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: I KAD NISAM JESAM   Pet Jul 19 2013, 22:20

SUVE GRANE ILI PROZOR

priča za veliku i malu decu


Melena glava viri ispod jorgana...okice ljubopitljivo gledaju iščekujući priču.
Pa...priča ide ovako...
Bila jednom jedna mala vila. Petra, znaš, tako se zvala vilica, i najviše od svega je volela da se uspentra na oblak i da na njemu plovi. Gledala bi odozgore šta se dole na Zemlji dešava jer je ona bila čuvar svog atara i to joj je bio posao. Sve teritorije na Zemlji su bile podeljene medju vilama.

„A je l’ dobijala platu?“
„Hahahah ...ne, nije primala platu....kod vila nema para pile, one to rade iz ljubavi“

I tako jednog dana, tačnije jednog predvečerja, kada je nebo već počelo da dobija tu tamnu boju, Petra je podbočena na laktove leškarila na svom omiljenom belom oblačku i pomalo odsutno gledala na Zemlju. Ma odavno se ništa ne dešava dole zato nije pomno pratila. Baš je preletala iznad velike guste šume kad joj pogled u tom tamnom, zeleno-crnom predelu pod njom privuče crvena boja. Krivila je glavu na sve strane da bolje vidi i jeste ...vatra. Brzo uze svoju magičnu zvezdu i hooop.....skoči sa oblaka leteći ka šumi.

„A što je išla ka šumi?“ zapita malena glava
„Zato što je ona čuvar, odgovorna je i mora da zna šta se dogadja u njenom ataru“
Oči kao fildžani s razumevanjem trepnuše.

Bešumno se spustila na granu jednog starog hrasta pazeći da ostane neprimećena....što i nije bilo teško jer je bila baš sićušnica. Videla je čoveka koji je na malenom proplanku, zapravo čistini izmedju ogromnog drveća palio vatru. Nabacao je granja i vatra se rasplamsavala. Pored njega je stajalo još skupljenih gomila grančica....malih, velikih, tankih i debljih...po neki komad odvaljenog panja....spremio je sve samo da dodaje na vatru. Posmatrala ga je Petra sa visokog hrasta znatiželjna da vidi šta će se desiti. Čovek je sedeo i gledao u vatru. A ona.....lepa, sjajna, crvena.....pa sve lete varnice. Povremeno, čovek bi dodavao po neko drvo, granu i kada doda vatra se pojača, bukne jače i poleti onako crveno-zlatna u nebo....Blješti šuma od njenih senki.....ma kao da je dan...a čovek, gleda zadivljeno upijajući njenu toplotu. Pogleda u nebo....sada već skoro crno, a tamo...igraju jezici plameni svoj ples. Petra je bila fascinirana lepotom.....a i čovek. Zaneto je gledao...osećao...odluta u neke svoje misli tako ušuškan toplotom i zaboravljajući da stavi još grana, pa bi vatra onda zaplakala.

„Kako vatra plače?“
„Tako što njene suze gase plam....znaš da voda gasi vatru...kada vatra plače gubi snagu i postaje manja, slabija....plamenovi nestaju i ostaje samo žar. Tako vatra plače“

Kad vatra zaplače čovek više ne oseća toplotu pa se onda seti da doda drvo.....a ona se sva sretna lagano počne opet rasplamsavati i veselo pušta svoje šarene jezike ka nebu. „Lepo je videti je tako sretnu....sija kao vatromet plamtećim bojama“ pomisli Petra....“ali nestaje grana a on ne ide po nove....čudno....sedi i uživa u toj lepoj svetloj toploti i sve što uradi je da samo pruži ruku za novi komad drveta što je ranije skupio....i to tek kad vidi da vatra plače. Kako su ljudi čudni...pa ugasiće se “.
Postepeno, nestajalo je grana. Čovek je i dalje sedeo ne pomerajući se. Onda je ustao ali se ubrzo vratio. Bacio je par grana na vatru....ona je zacvilela od mokrog drveta...još suza. Vatra je jecala....sve tiše dok je novi dan svitao. Ustao je i počeo da gazi po ostacima žara. Okrenuo se i nastavio svoj put kroz šumu dok se ožiljak od vatre na zemlji još pušio.
Petra je pospano i tužno lagano odletela na svoj oblak.

„A gde je otišao? I što je ubio vatru?“ sneni glas pita iz jastuka.
„Otišao je dalje pile.....u novi dan gde mu vatra ne treba. Uveče će zanoćiti opet negde i upaliti novu vatru“
„I ona će plakati ako joj ne daje drva da gori?“
„Da, hoće...to je sudbina vatre...da daje toplotu, lepotu, svetlost. Ljudi je pale kada im treba, a onda je ugase nedodavanjem drva. Sve što se ne neguje pravilno plače i umire....i biljke, i ljudi, osećanja, prijateljstva, ljubavi, drugarstva....sećaš se one ljubičice što si je dobila na poklon? Šta smo rekli gde da stoji?
„Na prozoru moje sobe jer joj treba svetla“
„Tačno....a gde si je ti tvrdoglavo stavila“
„U ćošak ...na moj sto pored radijatora....ali....ali....samo da bih je stalno gledala....mnogo je bila lepa ....a u prozoru je ne vidim najbolje“.....rasanjeni glasić se bundžijski javlja braneći svoj stav.
„E, pa zato je više nemaš....htela si ono što ti ona nije mogla dati. Nisi je negovala pravilno....vatra traži suve grane a ljubičica prozor. Tvrdoglavice moja sad spavaj .“

Poljubac u kosu.....zatvaranje vrata i tiho rečene reči...skoro u sebi „Naučićeš pile“
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lj

avatar

Broj poruka : 63
Datum upisa : 23.05.2013
Godina : 54
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: I KAD NISAM JESAM   Pon Jul 22 2013, 21:54




ŽAR


Dan koji kao košnica vri
I u njemu....naši maleni sni
Čekaju vreme da utihne dan
I sav ovaj žamor života našeg
Čekaju vreme da predaju se
K’o vrelo grumenje tinjajući
Žar.....vreme varajući...


Šeretski osmeh...namignu mi
Kukovi se u rukama zanjihaše
Dlanovi klize govoreći
Prsti telima šaraju
I vreme željom varaju
Nežno i pohotno ispisujući sebe
Muziku stvarajući...prelepu....našu
Žure da se jedno u drugo sjure
Načekani, dočekani
Jedno drugim nesputani

Noć žarom progovori...



Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lj

avatar

Broj poruka : 63
Datum upisa : 23.05.2013
Godina : 54
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: I KAD NISAM JESAM   Čet Jul 25 2013, 15:27

ISPOD STARE ŠLJIVE - LEPOTA

ZLATO


Seo je pod staru šljivu, kao i inače što radi svaki put kada se vraća iz polja. Kolica parkirao u lad. Izborano lice traži odmor al oči bistre, nesu još umorne. Pogled luta po ravnici i onom vencu brda koji rodnu zemlju čuva. Prebira po mislima koe da priča deci...sg će da naidju. Osmehnu se oko starca, pa osmeh uzjaha lagani vetar što tud prodje i niz put u polje ode. Njegovo polje...njegov život...i njen. Talasa se pčenica, ko zlatna gospodja.....paprika ko stidna mlada devojka....kukuruzi ko seoski mladići, mladi, jaki, isprsili se od snagu

Oblak prašine umotan u larmu dotrča do deda Pere.
„Zdravo živo deda“ govore svi u glas i sedaju unaokolo onako zajapureni al sve blizu dedi da dobro čuju.
„Zdravo živo deco“
Sačeka da se žagor smiri pa poče...

Davno to beše deco.....mlogo davno. U ono brdo tam daleko, što mu se samo vr vidi, e, tamo kazuju ljudi da beše imalo zlata. Pročulo se toj nadaleko. Ideš kroz šumu i samo skupljaš zlatni grumenčiki. Tako pričali ljudi. Kažu, vile se tu noću igrale, pa im iz kosu sve ukosnice zlatne ispadale po šumu.

U selo tad živeše Stana i Stanimir. Mladi bejoše, a njuma su zvali Lepa Stana. Mlogo ubava bila. Mladi, vredni, pošteni i siroti. Sirotinja je tad bila svud. Al’ i u sirotinju imaš dobrog i lošeg čoveka. Ovi bejoše s dobre duše, blagorodne. Stanimir pomagaše na svi koji iskaše jer namajstoričav si beše, išle mu od ruku svakakve majstorije, a od siroti ne naplaćuvaše. Sirotinja i bolesan se pomagaju od dušu, od nji se ne bogati s pare no duša postaje sve bogatija. Sevap je dati od dušu, a toj ne može svako, mada svako tvrdi da si dušu ima....ima, al kakvu? A ženče mu s lep reč blažila boli na bolesni, decu smiruvala kad plaču.....vrišti dete po cea noć, ne znaju koe više da mu radu.... a li ga Stana uzne u ruke, ono si prestane da plače...smiri se, zaspi i nikad više tako strašno ne zaplače. Čudnovate su blagorodne duše, ko da nisu s ovaj svet, tako se na mnozinu čini. Zato beoše cenjeni u selo oboje. Zato i vikaše po selo „Stanimir je jedared čoek, pa si i takvu Stanu nadje...čak im se i imena slažu“. U to vreme, kuj je imao kravu el bika, eeeeee, taj je bio gazda. Ovo dvoje ne imadoše ništa osim urušenog kućerka što Stanimiru ostade od dede. Središe tuj kućicu. Stanimir ispopravljao koje se moglo, zakovao tarabe, okrečiše s kreč iznutra i spolja, zabele se kućica ko pucka. Izriljali malko pozadi kuću, pa posejali bašticu da si imaju za jedenje. Poneka kokoška i pevac i jedno prasence da si utove. Prase im dade gazda Milutin za nadničenje, a baba Julka je Stani svaki put kad je kod nje radila od ranog jutra do mraka, po jednu kokošku davala i jednom jednog pevca što se kao mlad kočoperio u jato pa ga stari petal sve u glavu tepao. E, sad si je dobio svoje jato, pa da viš petalske radosti. Stana izatkala krpare, počistila, zasadila cvećke. Vazda je imala po džepovi nekakve semenke a i iskala je rasad od starije žene po selo el pelcer od neku cvećku što gu nema.....sirota kućica al’ si ima dušu, pa dodje onako lepo...bogato ....a to je najvažnije..najvažnija je duša....najvažnija....sve tiše govoraše starina, dok mu glas strminama duše ne sidje do tišine....
Tajac......svi ćutu....samo vetar ne.....na njemu sad leti deda Perina duša...psssssst.....

Bejoše sretni iako su nadničili oboje. Kućili se pa uzimaše često umesto para pčenicu, kukuruz. Voleše se i poštuvaše. Čuše medju prvima priče o zlatnom brdu, i šta će, kud će, decu si još ne imadoše da ih kude kuću svrćuju, rešiše da si otidnu i probaju da nadju zlato. Ostaviše na komšilak da si brine o kokoške i ono prase, i o kuću. Rekoše da si idu u gosti kod Staninu familiju. Jedan noć, uprtiše si motike, ašovi, kofe, pijuk, konopci, dve velike krpare, Staninu pogaču, pokupiše svu ranu iz kuće i krenuše.
Šuma gi tišinom mraka dočeka.
Idoše nekakvom stazom i naidjoše na grumenče. Malecno, al sijase u mrklinu. Mesec ga obasjao ...samo to mesto obasjao. Stanimir ga brzo podiže i Stani dade „Turi ga u džepče Stano“. Ona to učini. Zanoćiše umorni i sretni. Ne veruvaše da su tako brzo našli zlato.
Sutradan krenuše dalje, ali ništa ne nadjoše. Tek kad je mrak pao, sedoše da odmore i zanoće opet. Stana čučnu pored tkane torbe da izvadi nešto za pojesti i pogled joj pobeže pod lišće od neki džbun. Razgrnu liske i ukaza gu se zlatno kamenče. Kako su sretni bili deco. Prevrtaše onia dva grumena na rapavim dlanovima, prsti ogrubeli od rad gi miluvaše, a oni sjaju. Sedeše tako mladi i radosni pored vatru, pa sve pričau koe će da kupu, kako će se skuću da ne budu više gola sirotinja, kako će da gazduju al’ će budu dobri prema nadničarima jer znaju kolko je teško kad se nema a i nema od kud da se stekne....pa kako gi Bog pogledaa baš iz taj razlog da gi dadne da si imaju al’ i da daju dalje. Njemu, želja bila da si ima konja...crnog kao noć. Sve mu se oko cakli kad o tome priča Stani.
Turi Stana oba grumenčeta u džepče. A toj džepče beše skriveno, ušiveno s unutrašnju stranu suknju, do snagu. Imalo i poklopče i malečko dugmence da se zakopča da iz njega nešto ne ispane. Zaspaše zagrljeni znaući da samo noću mogu da nadju zlatne kamenčiće. Danju gi nema ni za lek.
„Kako gi nema danju?“ piskavim glasom pituje Momir, za svojih sedam godina preozbiljan mališan.
„Tako što su se vile samo noću igrale i tad gubile zlatne ukosnice“ odgovara Bisa, devojčica čiji je um ko bistar brz potok.
„Tako je Biso sine“ osmehnu se deda Pera i pogladi je po kosici. „Ovo će bude opasno detište....vidi i koe mnogi drugi ne vidu“
Svako veče pronalaziše po jedan grumen. Imadoše, kod Stanu u džepče, već 5 komata.
Šesti dan ču Stanimir neki muški glasovi baš blizu. Čuo ih je on još i pre neki dan, al beoše daleko...sg, baš blizu. Čula ih je i Stana sg, al ćuti.
„Stano, ostani si ovdena i čekaj me“ idem si ja malo kroz šumu da vidim koe sve ima. Znao je „Dakle, pročulo se za zlato. Ljudi dolazu odasvud....kuj znae koji su i kakvi su“ Hteo je da im podje u susret, hteo je da ti muški ne vide njegovu Stanu, hteo je da je zaštiti.
„Dobro“ reče Stana mirno a sve u njojzi igra, al neće da ga brine.
Sedela je i čekala.....čekala...sva ustreptala, nekakav stra u nju ušao. Noć poče da se spušta, da zavija drveće u crnilo, kad, leleknu šuma, udari vetar jak medj granjke, zarekla bi se da je čula „Ostaniii Stanooo“....preseče gu stra po sred grudi......a onda.....tišina...
Čekala je....čekala....a znala je da Stanimir doći neće. Znala je da ga utepaše zli ljudi. Čekala je i dalje da mu se pridruži.
„A što ga utepaše?“ opet pituje Momir
„Misleli su da je zlato kud njega...a bre, slušaš li ti koe deda Pera priča?“ odgovara Bisa već nervoznim glasom
Da, mislili su da je našao zlato, pa kad videše da ga nema, ubiše ga da gi ne oda. Nisu sve duše dobre, ima gi razni.

Na tom mestu, kuj sme da otidne tamo u šumu na Zlatnom brdu, kažu ljudi, da je iznikao veliki džbun nevena od one semke iz Stanino džepče. Danju je običan, kao i mi što si po avlije imamo, a noću...e, noću, se liske zlatu, vile se oko njega igraju, prave društvo Stani i Stanimiru a sve gi čuva divan pastuv, zift crn...u mrklinu se i ne vidi da mu nesu onia oči i u grivu upletena pet grumenčeta zlata.
Vile gi sačuvale.Nikad niko nije došao sas grumenče zlata otud. Dobre duše se uvek čuvau, a vile to znaju.Znaju da zlatna duša samo zlato pravi od kog se čoek ne bogati, al duša sve bogatija postada, i da ne valja da se svakom prikazuje, jer neje dobra duša za svačije oko i uvo....ima ljudi koji gu isprljaju.

Neje važno što čoek sam za sebe misli da je dobar deco, da mu je duša dobra, jer svak za sebe misli da je baš kako treba čoek...a neje tako....drugi cene dušu po ono što iza čoeka ostane, a ostaju samo dela...dela Duše. Zato, kad naidjete na neku dobru dušu, dobrog čoeka, čuvajte ga, baš kao i vile, jer Duša je najvažnija.....suvo zlato. Ne znae svako to, zato vi i pričam, da si znaete i da se setite kad na takvu Dušu naidjete....da ste bogati jer ste na zlato naišli.


Ajde, sad, noć već vata dan za ruku da ga odvede na spavanje….će ve traže roditelji….će vam brinu majke…nećemo to, je’l da?”
“Nećemo deda Pero” dečiji glasovi zagrliše krošnju stare šljive za laku noć.

U tišini, pod starom šljivom, osmehnu se oko starca, pa osmeh uzjaha lagani vetar što tud prodje i niz put u polje ode...da pola svoje Duše sretne i zagrli...pssssssst....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lj

avatar

Broj poruka : 63
Datum upisa : 23.05.2013
Godina : 54
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: I KAD NISAM JESAM   Čet Avg 01 2013, 22:34




Šta vidim kad zavirim u mušku dušu….isto a različito


SAMO KAD BIH MOGAO

SANJAO SAM




Sanjao sam da te nemam
Da vetar te je odneo
do meseca popeo
pa me otud gledaš
a kosa duga niz mesec ti pada.
Pitam se....pitam....šta ću bez tebe sada?
Kad usnim bez misli o tebi
prosto komad mene mi fali
pa neka običnost san mi davi
san bez tebe
i budjenja su sve teža
kao da me sputava nekakva mreža
i ruke su ti daleke
i dojke i dodir neosetom osećam
sve je daleko u isti mah
samo je, znam, blizu moj krah
dok gledaš me s meseca
i kosa ti niz njega pada
garavim pramenom dodiruješ me sada
i svaki damar u meni zveči
terajući telo da opet pred tobom kleči
zauvek moja
nikada moja
ženo.... sa meseca


Još jedna muška pesma, nastala na blogu našeg prijatelja bracaca......hvala viteže na inspiraciji
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lj

avatar

Broj poruka : 63
Datum upisa : 23.05.2013
Godina : 54
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: I KAD NISAM JESAM   Pon Avg 12 2013, 22:38





ŽEDJ

Noć....noći....
Vrelinom klize dahovi
Gutajuć kapi znoja
I radjajući nove
Bojeći noć u razne boje
Ulazeći u sve naše pore
Prepune potoka sve naše gore
Žedni pijemo
da se jedno drugog napijemo
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lj

avatar

Broj poruka : 63
Datum upisa : 23.05.2013
Godina : 54
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: I KAD NISAM JESAM   Pon Avg 12 2013, 22:41

Lj ::




ŽEDJ

Noć....noći....
Vrelinom klize dahovi
Gutajuć kapi znoja
I radjajući nove
Bojeći noć u razne boje
Ulazeći u sve naše pore
Prepune potoka sve naše gore
Žedni pijemo
da se jedno drugog napijemo





Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: I KAD NISAM JESAM   

Nazad na vrh Ići dole
 
I KAD NISAM JESAM
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2
 Similar topics
-
» Bez lažne skromnosti! Endži Sepeda: Privlačna sam i atraktivna, ali nisam supermodel!
» narodna muzika

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Kult-uraaa!!! :: Blogovi-
Skoči na: